Secam se da sam kao decak, cesto citao stripove
u kojima su se kao negativci pojavljivala
misteriozna bica nazivana Jeti. Ustvari, za njih
se vezuje vise imena i to u zavisnosti od
geografskih polozaja gde su ona "vidjena".
Krenimo od Tibetanaca koji ovo bice nazivaju
Mi-go, sto bi u bukvalnom prevodu znacilo prljav
covek. Zatim u Nepalu zvanicno ime ovog
stvorenja je metchkangami sto bi opet znacilo
prljav, odvratan, uzasan... Na Pamiru ga zovu
alma, na Kavkazu almas ili almast, u Sibiru
cucuna a u Kanadi i SAD jednostavno "bigfoot"
sto bi znacilo veliko stopalo. Indijanci su ga
nazivali sasquatch.
E sada da pocnemo sa blizim upoznavanjem.....
Ne postoje sigurni dokazi...
Ne postoje ubijeni ili zarobljeni....
Ne postoje ostaci lobanja, skeleti....
Ne postoje slike ili video zapisi......
Ne postoje groblja....
Ali ipak o divljem sneznom coveku se skoro sve
zna...
Mozda se radi o medvedu, majmunu, coveku ili
neandertalcu, postoji mnogo teorija o postojanju
ovog stvorenja ali jos uvek nema preciznih i
zvanicnih stavova o njemu. Naime, cesto se
postavljaju dva pitanja u vezi ovog bica i to:
Sta je zapravo snezni covek? Da li on zaista
postoji? Ukoliko ova pitanja postavite nekom
Tibetancu, Nepalacu i drugim ljudima iz ovog
dela Azije dobicete potvrdne odgovovre. Odnosno,
reci ce vam da je Jeti ili snezni covek, ogromno
dlakavo stvorenje koje donekle podseca na
predstavu covekolikih majmuna od kojih ljudski
rod vodi poreklo. Naravno, misljenja su cesto
suprostavljenja po pitanju njihove velicine,
boje dlake i ostalih detalja, ali je sigurno da
oni zive duboko u divljini izolovani od ostatka
civilizacije i izvan dometa ljudske ruke ili....
ociju. Decenijama, a mozemo reci i vekovima, u
jugoistocnoj Aziji sa kolena na koleno se
prenose legende i price o pojavama i susretima
sa ovim mitoloskim bicem. Medjutim, uprkos svim
tim tvrdnjama lokalnog stanovnistva i mnostvu
legendi kroz koje bigfoot zivi, nema mnogo
konkretnih dokaza o njegovom pojavljivanju ili
eventualnom susretu sa ljudskom vrstom. Sudeci
po tome, mnogi eminentni svetski strucnjaci iz
oblasti arheologije, istorije i prirodnih nauka
tvrde da je postojanje Jetija ustvari samo
fantazija koja proizilazi iz mitova i
praznovernih sujeverja zaostalih azijskih
planinskih plemena. Sa druge strane, za
pripadnike pomentuih azijskih naroda, Jeti je
stvarna cinjenica odnosno njegovo postojanje je
stvarno koliko i to da kisa dolazi sa neba.
Njegovo postojanje zaista jos uvek nije dokazano
nijednim cvrstim dokazom, medjutim prve
nagovestaje o egzistenciji ovog stvorenja na
planeti zemlji dao je jedan nemacki prirodnjak
koji je u sesnaestom veku boravio na
neistrazenim azijskim planinama. Stice se utisak,
da zahvuljujuci tolikoj misterioznosti i
neuhvatljivosti Jeti zapravo stice planetarnu
popularnost. Ako na momenat ostavimo mitove i
legende po strani i vratimo se naucnim
cinjenicama, dolazimo do sledeceg pitanja: Da li
je moguce da je stvorenje koje je zivelo u
Ledenom dobu, uspelo preziveti sve smene
civilizacija i opstalo do danasnjih dana?
Medju prvim poklonicima ove teorije javlja se
dr. Myra Shackley profesor arheologije na
Leicester i Southampton sveucilistima. Dakle,
ova dama u svojoj knjizi "Wild Man" objavljenoj
1982, sto bi u prevodu znacilo divlji
covek-ljudi, tvrdi i pritom dokazuje da
nendertalci nisu izumrli i sto je jos
neverovantije i sokantnije, da i danas zive na
nasoj planeti. Kako ona navodi u svom delu, bica
nalik neandertaskom coveku koja pritom
odgovaraju i opisu Jetija vidjena su bezbroj
puta u nepristupacnim predelima Himalaja,
Sovjetskog Saveza i Mongolije...i oni sasvim
sigurno postoje.
Tragom Jetija dolazimo do kineske provincije
Hubej u kojoj vec vekovima kruze price i mitovi
o divljim ljudima. Prema nekim podacima koji
poticu iz Pekinga, u Hubeju je zivelo oko 300
osoba koje su imale priliku da se sretnu sa
famoznim ljudskim kreaturama. Na ovaj podatak,
ugledni kineski istrazivac Tczoua Guoshinga kaze
da ne misli da se radi o divljim ljudima vec da
je u pitanju jedna vrsta kratkorepih majmuna.
Kako su kinezi brizan i vredan narod i kako oni
beleze sve pojave vezane za prirodu, u
istorijskim knjigama pronadjena su svedocenja o
pojavljivanju neobicnog stvorenja i to najmanje
barem po jedanput u sto godina. Ti podaci
datiraju jos od dinastije Tang iz sedmog veka i
na kraju se skoro u svakom slucaju ispostavilo
da je neobicno zastrasujuce stvorenje bio majmun.
No, bilo kako bilo, seljaci iz Hubeja jos uvek
veruju u postojanje divljih ljudi a to verovanje
dodatno pojacava legenda o tome kako je pre
nekoliko decenija divlji covek sisao sa
nepristupacnih planinskih vrhova i oteo jednu
cobanicu sa obliznjih pasnjaka. Ubrzo su mestani
Hubeja organizovali hajku i krenuli u poteru za
prestupnikom ali nisu nasli ni traga od devojke
i Jetija, gospodara sneznih divljina...
Vracajuci se u Novi Pazar sa jednodevne
ekskurzije na Kopaoniku u zimi, pravoj zimi a ne
kao ovoj modernoj bez snega, pre nekoliko godina,
dok sam jos uvek bio ucenik ekonomske skole,
vodio sam interesantan razgovor sa jednim drugom
koji je sada apsolvent ekonomije, a koji je
inace strastveni ljubitelj misterija. Dotakli
smo i temu o Jetiju, bio je prilicno obavesten o
navodnom postojanju ovog stvorenja. Ispricao mi
je neverovatnu pricu o divljoj zeni sa Kavkaza
koju su zarobili seljaci Thkvine na reci Mokvi.
Dali su joj ime Zana i bila je prvobitno vezana
lancima. Medjutim, za tri godine uspeli su da je
toliko pripitome da su je prvo premestili u
drveni kavez a zatim u seosku kolibu. Imala je
sivkastocrnu kozu obraslu kratkim crvenkastim
dlakama, a kako nikada nije uspela nauciti da
govori, sa seljanima je razgovarala
neartikulisanim grlenim glasovima. Mogla je
trcati brzo kao konj, u pocetku je jela samo
voce ali se ubrzo prilagodila i pocela je jesti
sve sto i seljaci, narocito je volela meso i
pivo. Veoma se plasila pasa ali je ubrzo naucila
da se brani od njih sa komadom drveta. Narocito
me je sokiralo saznanje da je zatrudnela sa
nekim seljakom i da joj je prvo dete umrlo.
Medjutim, posle toga imala je jos dve kcerke i
dva sina ciji potomci i danas zive. Jedan
sovjetski istrzivac saznao je, da je jedna od
njenih kcerki bila tri puta jaca od najjace zene
u selu.
Kako je te godina zima bila bas u punoj formi,
temperature su bile veoma niske a narocito na
Pesteri, nasem "balkanskom Sibiru". Moj
sagovornik je bio bas iz tih krajeva. Nikada
necu zaboraviti njegov saljivi komentar po
zavrsetku povesti o divljoj zeni: "Jetija svi
traze na pogresnim mestima, on se krije u
Pesterskim brdima...."
|
