Cekao sam i gledao svako vece ali......nije ih
bilo. Zaista, dok sam bio klinac cesto sam se
iskradao iz kuce i isao do obliznjeg proplanka u
nadi da cu tamo doziveti bliski susret trece
vrste, poput onog u filmu Spilberga "E.T",
medjutim nisam bio bas te srece. Uprkos tome i
dalje sam slusao i gledao emisije na TV-u,
radiju, gde se svedoci o pojavljivanju bica sa
druge planete. Koliko istine ima u tome?
Da li smo zaista sami u svemiru?
Tako ogromni beskrajni prostor a u njemu zivi
samo jedna civilizacija.....tu nesto ipak
nedostaje.....
Ostavicemo po strane hiljade drugih slucajeva u
kojima dolazi do bliskih susreta trece vrste ili
pojavljivanja NLO-a na nebu, i posveticemo se
najinteresantnijem-Rozvelskom incidentu.
Sigurno je svako od vas cuo barem delic price o
misteriji koju krije ovaj mali gradic iz SAD,
tacnije drzave Novi Meksiko. Naime ovaj grad se
nalazi u osetljivoj oblasti po pitanju vojne
diskrecije, nedaleko od njega je Alamogordo gde
je eksplodirala prva nuklearna bomba kao i Los
Alamos u kojem je tim strucnjaka radio na njenom
razvoju. No, da se vratimo sada na Rozveltsku
misteriju.
Polazimo od godine 1947, izmedju 17 maja i 12
jula, kada je u blizini Rozvelta registrovano
nekoliko izjava svedoka, tacnije 16 koliko ih je
do danas sacuvano (mada neki tvrde da ih je bilo
i do 800) o pojavljivanju NLO u toj oblasti.
Medjutim, pravu draz ovoj prici daje to sto se
nijedna od tih 16 izjava ne odnosi na dogadjaj o
kojem upravo pokrecemo diskusiju i koji danas
pobudjuje toliku paznju. Lokalni list Roswell
Daliy Record, objavio je 8 jula clanak sa
sledecim naslovom "RAAF pronasao leteci tanjir
na rancu u oblasti Rosvel" u kome se navodi da
je major, odnosno oficir 509 bombarderske
grupacije otkrio leteci tanjir i da je stvar
prosledio visem stabu. Ubrzo je doslo do pravog
medijskog rata, do objaviljivanja novih
cinjenica i apsolutnih demanta. Takodje se u
stampi nasla i prica Maca Brezela iz Linkoln
Kauntija. On tvrdi da je prolazeci tim krajevima
12 juna, sa svojim sinom pronasao vecu kolicinu
pocepanih gumenih traka, metalnih folija i
neobicno cvrstog papira, uzeo je sve te stvari
misleci da mu mogu zatrebati i nije to prijavio
nikome. Na pitanje novinara koliku kolicinu
materijala je video, odgovorio je sledece....
"Balon koji je sve nosio, ako to tako radi,
mogao je da ima oko četiri metra u prečniku.
Delovi sive gume bili su razbacani na kružnoj
površini prečnika oko 180 metara”... “Nije bilo
nikakve elise niti čvrstih metalnih delova koji
bi ukazivali na motor. Bilo je nekih
instrumenata ali bez oznaka, mada je na nekim
drugim delovima bilo slova. Postojala je i
lepljiva traka na kojoj su bili naštampani
nekakvi cvetovi.”
Nazalost posle ovoga, Brezel se nije bas
najbolje proveo, vojska ga je bukvalno lisila
slobode, kontakta sa javnoscu, bio je podrvgnut
strogim ispitivanjima pa cak i psihijatrijskim
pregledima. Vojska je takodje preuzela potrebne
mere predstroznosti pa su brzo opkolili citavu
oblast, na okolnim brdima su postavljeni
snajpersti, vojna policija zaposela je sve
puteve u okolini a tadasnji senator Novog
Meksika Denis Chaves telefonirao je u Radio
Rozvel i zabranio da se emituje, kopira ili
preslusava snimak intervjua sa Mekom Brezelom.
Ubrzo je jedna grupa vojnika upala u prostorije
Radia i konfiskovala snimljeni materijal.
Zvanicno, za siru javnost plasirana je prica o
meteorolskim balonima i time ce ovaj slucaj biti
zapecacen.....u narednih trideset godina.
Godine 1978 stampa ponovo pocinje pisati o celom
dogadjaju UFOlog Stanton Friedman pronalazi
majora Dzesa Marsela koji je navodno 1947 godine
pronasao ostatke leteceg tanjira na svom rancu i
objavljuje intervju kojim ce razbuktati sumnju
koja je do tada tinjala kod UFOloga. Vilijem Mur
i Carls Berlic, prikupljaju podatke i 1980
objavljuju knjigu pod naslovom "Rozveltski
incident". U knjizi se navode izjave velikog
broja svedoka koji su boravili u toj oblasti
1947 godine. Mastoviti novinari poceli su u
javnost plasirati teorije o katastrofi
svemirskog broda sa neke druge planete koju je
americka vlada zataskivala dezinformacijama i
lazima. Pokusacemo sada da uradimo
rekonstrukciju celog dogadjaja...
Jedne letnje veceri, 1947 godine, stanovnike
ovog mirnog gradica uznemirila je snazna
eksplozija. Delovalo je kao da se neki avion
srusio u obliznjem mestu, zvanom Korona, dok su
ostaci letelelice bili razbacani na prostoru
sirine nekoliko stotina metara i duzine 1200m.
Radoznali i znatizelnji su se ubrzo uputili tamo
da sve vide sopstvenim ocima ali vojska je ubrzo
opkolila celu oblast i pristup civilima je bio
strogo zabranjen. Stampa je pocela sa pisanjem
prvobitnih verzija koje su ubrzo demantovane a
detaljna pretraga nastavljena je samo na
teritoriji na kojoj su prethodno vec pronadjeni
ostaci letelice. To se ubrzo pokazalo kao
pogresno, jer samo 4 km odatle, posle nedelju
dana pronadjena je kabina nesrecne letelice a po
recima ocevidaca u njoj su bila i tri tela, od
kojih je jedno pokazivalo znake zivota. Istice
se zapanjujuca slicnost sa ljudima. Ostaci
letelice kao i tela odneseni su u najvecoj
tajnosti......
Ovde bismo mogli da zavrsimo ovu pricu, kao sto
se zavrsava bezbroj drugih ali.....uvek se
pojavi to ali... Argument koji potpuno ovu pricu
i ovaj slucaj izdvaja od ostalih pojavljuje se
1995 godine i u pitanju je nesto zaista
neverovatno sto se granici sa ljudskim umom.....filmski
snimak koji navodno predstavlja autopsiju jednog
od tri pronadjena tela vanzemaljaca. Film je u
javnost dospeo zahvaljujuci londonskom
biznismenu Reju Santiliju i evo njegove
originalne izjave povodom toga:
"
“Dok sam tražio materijal za muzički
dokumentarni film, našao sam se u Klivlendu u
leto 1993. godine. Pritom sam identifikovao
stare kadrove iz 1955, na kome Elvis Prisli peva
na nekoj školskoj priredbi. Taj materijal snimio
je honorarni kamerman koga je Universal News
angažovao zbog štrajka filmskih radnika. Pošto
mi je pomogao oko utvrđivanja podataka za oko
tri minuta filma koji su me interesovali,
kamerman je upitao da li me interesuje film koji
se odnosi na Rozvelski incident iz 1947. godine,
a koji je on snimio dok je radio za američku
vojsku. Rekao je da su na filmu snimljeni ostaci
letećeg tanjira, rekonstrukcija letilice i, što
je najzanimljivije, autopsija vanzemaljaca.
Mojim privatnim avionom otišli smo do njegove
kuće, jer je stanovao daleko od mesta na kome
smo se našli, i on mi je pokazao materijal koji
sada možete da vidite.”
No, ako se malo pozabavimo ovim pitanjem i
ukljucimo moc logickog rasudjivanja, da li je
moguce da vojska pozove kamermana, da snimi
jedan tako bitan dogadjaj u istoriji covecanstva
i da po svrsetku cina ovaj lepo sklopi kameru i
zaputi se svojoj kuci sa kasetom koju ce kasnije
prodavati poput ulicnih prodavaca Severinin
filmski debi. Mislim, budimo realni, uzmimo
primer kamermana neke nase lokalne televizije,
Regionalne ili Jedinstva, po obavljanju svakog
zadatka duzni su da kasetu dostave nadleznima
odnosno realizaciji. Ukoliko bi gore navedeni
primer bio tacan, ustvari ukoliko bi zaista bilo
istina da se kamerman posle obavljenog posla
isetao iz prostorija sa kasetom onda bismo dosli
do jednog apsurdnog zakljucka a to je da je
organizacije vojske USA na manjem nivou od nasih
pomenutih tv stanica.
Medjutim, klupko je ubrzo pocelo da se odmotava.
Utvrdjeno je da je prvobitni identitet kamermana
netacan, jer je u istoriji kinematografije SAD
postojao samo jedan Dzek Barnet a on je vec dugo
bio mrtav. Takva cinjenica primorala je
zastupnike kamermana da izjave kako je to samo
njegov pseudonim a da iz sigurnosnih razloga ne
zele saopstiti njegovo pravo ime. Bilo kako bilo,
najjaci udarac navodnom snimku autposije odnosno
njegovoj autenticnosti naneo je John English
koji je dugo bio direktor Internacionalne
Vazduhoplovne kuce Slave u San Dijegu i
Svemirskog Istorijskog Centra. Kako je to bio
njegov posao, vremenom je postao specijalista za
proveru autenticnosti fotografija i snimaka koji
se odnose na aeronautiku i svemirska
istrazivanja. Pazljivim gledanjem filma, English
je uocio jedan detalj koji mnogima nije znacio
nista bitno. Radi se o nalepnici na zidu
prostorije u kojoj je vrsena autopsija. Zapravo
ova nalepnica, koja je obavezna u svim
prostorijama za patolosku analizu tkiva opominje
prisutne na mogucu opasnost od infekcije. Dakle
ta oznaka je redizajnirana i registrovana kod
americkog Instituta za standarde (ANSI) pod
brojem Z53.1-1967, i verzija koja se na filmu
vidi u upotrebi je tek od 1967 godine. Kako je
to moguce ako je film navodno snimljen dvadeset
godina ranije?
Sve se svodi na projekat "Mogul". Sta je zapravo
"Mogul"? Detaljno objasnjenje dao je Charles
Moore koji je 1994 godine razjasnio Rozveltsku
zavrzlamu. Inace, i on je sam bio ucesnik
projekta "Mogul". Predmeti projekta bili su
baloni opremljeni specijalnim mikrofonima koji
su registrovali infra-zvuke prouzrokovane
sovjetskim nuklearnim probama. Zapravo ovi zvuci
se na poseban nacin prostiru izmedju stratosfere
i troposfere i posto tamo nema prepreka koje bi
uticale na njihovo prostiranje mogu lako da se
detektuju. Tako da su ovom metodom, 1947
godine(posle 64 godine kruzenja oko zemlje)
snimljeni zvuci nastali 1883 prilikom erupcije
vulkana Krakatao.
Kako tada nije bilo satelita kojima bi se mogle
locirati nuklearne probe u Sovjetskom Savezu,
ovom projektu je dat visok prioritet. Sa
nekoliko ovakvih balona bilo je moguce odrediti
mesto i vreme nuklearne eksplozije na svakom
delu planete. Balon nije bio jednostavan poput
ostalih meteoroloskih balon, bio je to zapravo
vertikalni voz (sastavljen od veceg broja balona
i dugacak oko 200m) u cijem su se podnozju
nalazile baterije i elektronski uredjaji a iznad
njih heksagonalni katadiopterski reflektorikoji
su pomagali da se uz pomoc radara precizno
locira pozicija svakog balona sto je bilo od
kljucne vaznosti za izracunavanje mesta
eventualne nuklearne eksplozije. Moore je na
konferenciji za stampu pokazao skicu ovog balona......sve
je bilo tu nedostajala su samo ona tri
misteriozna putnika....
Prva lansiranja balona obavljena su u aprilu
1947 godine ali zbog nepovoljnih vetrova
projekat je premesten u Novi Meksiko. Svi letovi
su bili uspesni osim leta broj 4 koji je
neslavno zavrsio na rancu u blizini Rozvelta.
Vojska se uplasila da ce Rusi nesto naslutiti pa
su pokusali da zataskaju stvar pricom o
metereoloskim balonima.
Medjutim, ukoliko ste pomislili da je ovo kraj
price onda vas moram razocarati......
UFOlozi su posle konferencije, Charlesa Moora
proglasili nedoslednim i nepouzdanim, jer je
zapravo projektom "Mogul" negirao neke svoje
ranije tvrdnje iznete u stampi o metereoloskim
balonima kao na primer: "Na osnovu poznatih
podataka, mislim da to nije bio nas balon".
Da li je projekat "Mogul" zaista resenje
Rozveltske misterije ili samo vesto manevrisanje
americke vlade u sakrivanju istine o kontaktu sa
drugim civilizacijama iz svemira? |
