Novi-Pazar.NET | MYSTERIES - MISTERIJE

Autor: Sarkis A.

Bemudski trougao

Volite misterije?

Verujete da zivimo u svetu prepunom misterija gde se granice moguceg i nemoguceg cesto ukrstaju?
Onda vi svakako znate ono stu cu vam upravo ispricati...

Bermudski trougao! Sitna mrlja na ogromnom plavetnilu svetskog okeana ali ipak... veoma pogubna po covecanstvo. U cetrnaestoj "Lojdovoj crvenoj knjizi" nalaze se imena 222 broda razlicitih dimenzija, namena i nosivosti, koji su nestali bestraga u periodu izmedju 1929 do 1954 godine i to uglavnom na ovom ozloglasenom podneblju. Poslednjih godina proslog veka njima ce se jos pridruziti ribarski brod "Snou-boy", engleski teretni brod "Milton" i norveski brod "Anita". Upravo nestanci ovih brodova ali i prethodni pomenuti, jos vise su ubedili i ucvrstili u svojim tvrdnjama poklonike teorije da "u Bermudskom trouglu vladaju neke nerazjasnjene prilike, misteriozne sile..." Medjutim, uprkos svemu njihovi protivnici su tvrdili bas suprotno.
Da li zaista postoji misterija Bermudskog trougla?

Pozvacemo se na tvrdnje americkog bibliotekara Lorensa Kusha, autora knjige "Tajna Bermudskog trougla-resena". Naime ovaj istrazivac bermudske zagonetke tvrdi da misterija uopste ne postoji, nju su jednostavno izmislili oni koji vole savremene bajke. Takodje je jos rekao: " Nekoliko godina sam istrazivao zagonetne nestanke brodova i aviona u ovom podrucju i dosao do zakljucka da zagonetke zapravo nema. Svaki nestanak se moze logicno objasniti. Uzmimo recimo najpoznatiji slucaj- Let 19...

Evo sta pomenuti pisac tvrdi o ovom slucaju:
- Misterija Leta 19 svodi se na neobicno panicne poruke koje je , navodno, poslao porucnik tejlor-zapovednik eskadrile: neshvatljivo cudan okean, podneblje koje je drugacije, bele vode...svesnost da su izgubljeni... Da li je Tejlor zaista poslao te poruke? Istrazivao sam dugo ovaj slucaj i utvrdio da nikakve zagonetne poruke sa leta 19 nisu registrovane. To vam konacno mogu potvrditi i dva oficira, Don Pul i Volt Vincel, koji su tog popodneva dezurali na tornju u Fort Loderdejlu. I tako, svi se slazu da su avioni nestali ( pet mornarickih torpedo bombardera poznatih pod imenom "Osvetnici") ali niko, ko se tada nalazio u Fort Loderdejl ne moze pouzdano da tvrdi da je cuo neobicne poruke. Otkuda onda poticu podaci o ovim porukama koje se citiraju u knjigama mnogih autora sveta? Ja sam pratio poruke Leta 19 do clanka Alena Ekerta "Tajna nestale patrole" koji je u aprilu 1962 godine objavljen u casopisu " Americka revija". Pisao sam Ekertu i on nije mogao da se seti od koga je dobio podatke o neobicnim porukama. Takodje sam stupio u vezu sa Bostonskim Univerzitetom gde se nalaze njegovi rukopisi. Medjutim, u arhivi nisu nasli nista sto bi ukazivalo na njegov izvor informacija. Po meni u nestanku Leta 19 nema nista neobicno. Eskadrila je zalutala i umesto prema Floridi krenula je u pravcu otvorenog Atlantika. Zavrsila je u podrucju daleko od Karipskog mora, tamo gde njene ostatke niko nije ni trazio..."
Da li je zaista moglo biti tako?
Da li je logicki zakljucak Gospodina Kusha tacan?
Da li su avioni mogli da stignu tako daleko sa kolicinom goriva koja im bila ogranicena?
Treba jos reci da je u potragu za ovom eskadrilom bilo ukljuceno 242 aviona i 18 brodova, ukljucujuci i nosac "Solomon" sa 35 aviona. Bila je to svakako jedna od najvecih potraga u istoriji vazduhoplovstva. Detaljno je pretrazeno 280 000 kvadratnih milja i nije bilo ni traga od "Osvetnika"...
Da sve bude jos zagonetnije i misterioznije ubrzo je nestao i hidroavion "mariner" koji je prvi posao u potragu za eskadrilom, i avion je bio snabdeven gorivom da u vazduhu provede 24h. Medjutim nekoliko casova posle dizanja u vazduh i ovom avionu se gubi svaki trag.

Da li je zaista misterija ovog nestanka tako jasna i logicna kako to tvrdi Gospodin Lorens Kush?

Mislite o tome....

Bermudski trougao 2

Misterije su svuda oko nas. Zivot je jedna velika i neobjasnjiva misterija.

Nedaleko od Kanarskih ostrva, ne tako daleke 1970 godine odigrao se jedan interesantan dogadjaj koji je detaljno opisan u "Njujork Tajmsu" od strane jednog pomorskog oficira, a tekst glasi ovako:
"Tog dana u casu kada se brod nalazio na uobicajenom putu prema Kanarima, na ekranu brodskog radara pojavila se neobicno jasna slika jednog otoka koji nikada nije bio registrovan ni na jednoj pomorskoj karti.
Ostrvo je lezalo na dvadeset i pet milja ispred broda i na radaru su se ocrtavali detalji stenovite planine dugacke oko deset kilometara. Iako su pouzdano znali da na toj geografskoj duzini i sirini ne postoji nikakvo ostrvo, komandant broda i njegovi zbunjeni oficiri su jos jednom pogledali u pomorske karte. Medjutim jos jednom su konstatovali da se otok, koji se na ekranu jasno uocava, u realnosti nikako ne moze da postoji!
I sto su se vise priblizavali fantomskom otoku, signali na radaru su postajali sve jasniji i jasniji. Istovremeno i slika je postajala sve cistija i upecatljivija. Sada je na ekranu bilo moguce razaznati i najsitnije detalje kamenskih masiva "nepostojeceg" ostrva. Oficiru su zbunjeno izasli na palubu i osim puste, mirne i prazne morske pucine koja se u nedogledu utapala u nebeski svod, nisu mogli nista primetiti.
Komandant se kolebao: da li da nastavi plovidbu u tom pravcu ili da zaobidje fantomsko kopno, a onda je, na vlastiti rizik, odlucio da ne menja uopste kurs plovidbe. Na brodu, je inace, s razlogom vladala uznemirenost, ali kada su dospeli na svega jednu milju od misterioznog prividjenja, slika na radarskom ekranu najednom je pocela da bledi, da titra, raspada se i uskoro je potpuno nestalo. Americki brod je zatim nesmetano prepolovio preko mesta na kome se, kako je radar registrovao nalazio fantomski otok".
Sta mislite posle ove price? Koliko mi, ljudi, znamo o moru? Da li smo ga dovoljno istrazili? Moje iskreno misljenje je, da uprkos napretku ljudskog roda i dostignucima savremene civilizacije, ukupna kolicina vode od 2/3 na nasoj planeti, ipak je malo "prevelik zalogaj" da bismo se mogli pohvaliti potpunim poznavanjem dubokog plavog mora....

Svojevremeno u sovjetskom casopisu "Zemlja Sovjeta", objavljen je i jedan interesantan tekst Sergeja Snjegova "Okean- treca dimenzija civilizacije", i sada cu vam preneti najinteresantinije delove:
Svetski okean vec sada nazivaju "zemaljskim kosmosom" a kada taj naziv ne bi postojao onda bi ga trebalo izmisliti, jer su morski problemi slicni onim kosmickim. Morska sredina je odbojna prema coveku i njegovoj tehnici jednako kao i kosmicka sredina. Osim toga, okean je u istoj meri tajanstven koliko i svemir.
Hidrokosmos je neposredno uz nas. Covek se u pocetku pita: zar se dubina moze uporediti sa visinom? Naime okeanske dubine se mere desetinama kilometara, dok su svemirske visine prakticno beskonacne. Medjutim, bice potrebni napori mnogih generacija da bi se resili problemi skopcani sa proucavanjem okeanskih voda.
Okean nam je jos uvek nedovoljno poznat. Nedovoljno je istrazen i cesto nas iznenadjuje. Prisetimo se samo poslednjeg otkrica: iz bezdani Kurdilskog udubljenja uzeti su uzorci koji su svojevremeno predstavljali pravu senzaciju. Strucnjaci sa sovjetskog broda "Vitez" otkrili su na dubini vecoj od osam kilometara manifestacije zivota, iako se pre toga tvrdilo da tamo u fantasticnoj dubini , nisu moguce nikakve forme zivota.
Okean je veliki izazov covecanstvu. Da bi se otkrile sve njegove tajne, trebace mnogo strpljenja i vremena. Decenije i decenije. Ali, vredi pokusati...."
Veoma intersantan clanak Gospodina Snjegova, navodi na razmisljanje. Okean je zaista poput kosmosa, barem sto se tice tajanstvenosti njegovog sadrzaja. Medjutim, cudno je to kako je danasnji svet "nezainteresovan" da otkrije i sazna vise od zivota obicne svakodnevnice. Znate ono, "Ja zivim u NP, daleko sam i od okeana i kosmosa i zbog cega da se opterecujem nepotrebnim stvarima..."
Mozda....mozda jednog dana...ali to je samo mozda...

U sledecem nastavku citacete o:

- Hiljadu i jedna teorija....

..

Sledeci slucaj iz opusa "Misterije Bermudskog trougla" odigrao se na 19°54` severne sirine i 66°47` zapadne duzine, negde iznad Portorikanske uvale, jednog od najdubljih i najneistrazenijih pomorskih kanjona u Atlantiku. Avion >boing 747< leteo je na liniji San Huan-New York, dana 11 aprila 1965 godine. Tacno u 13h i 13 min ( kakvo vreme!), kada se avion nalazio na visini od deset hiljada metara, posada je opazila da se ispod njih desava nesto neobicno: povrsina okeana se na jednom mestu podigla u vidu brda, oko cetiri stotine metara visokog. Cinilo se kao da je nesto na dnu mora eksplodiralo neverovatnom razarajucom snagom jer sta bi drugo moglo tako podici more u vazduh?
Posle obavljenog leta, posada aviona je prijavila slucaj i raspitala se kod funkcionera Obalske straze i u Seizmoloskoj sluzbi da li su oni registrovali nesto neobicno. Odgovor koji je usledio iznenadio je ali i zbunio kapetana i njegove pomocnike. Nije zabelezen nikakav potres, zemljotres, eksplozija i nikakav potresni talas...
Sta je onda moglo prozuzrokovati onu "vodenu planinu"? Zar mislite da su posada aviona i putnici bili u zabludi ili da im se pricinilo... ili da su mozda malo pustili mastu da potkrepi sve one strasne price o trouglu smrti?

Poruka jednog DC-3 sa trideset i sest putnika, koju je primio kontrolni toranj na aerodromu u Majamiju u 04:13h doslovno je glasila: "Priblizavamo se aerodromu... Sada vidimo svetla Majamija. Sve je u redu. Ocekujemo upute za sletanje..."
Avion je dobio potrebne upute ali nikada nije stigao na cilj. Ubrzo su alarmirane spasilacke ekipe. Medjutim nikakav trag nije pronadjen u zoni nestanka gde je voda bila bistra i duboka samo sest metara, znaci idealni uslovi da se pronadje potopljeni avion. Naravno kao i u prethodnim slucajevima nikada nije utvrdjen pravi uzrok nesrece.

Medjutim uprkos svemu americka avijacija i mornarica, zvanicno ne priznaju Bermudski trougao kao zonu opasnu za navigaciju a Obalska straza tvrdi da se vecina nestanaka moze pripisati posebnim geografskim karakteristikama te zone kao sto su: Golfska struja, podvodni sprudovi u samom Atlantiku, ceste oluje i cudne meteorolske prilike. Nasuprot njima, funkcioneri americke drzavne ustanove "Nesenel Okeanic and Atmosferic Administration" tvrde sledece: Uprkos nastojanjima avijacije i obalske straze, nije pronadjeno nikakvo prihvatljivo objasnjenje misterioznih nestanaka aviona i brodova!"

Americki prirodnjak I. Sanderson razvio je teoriju koja i danas u SAD nema mnogo pristalica. Naime, pod odredjenim okolnostima pretpostavlja ovaj naucnik, moguce je premestanje brodova i aviona u druge tacke prostorno-vremenskog kontinuma. Sanderson se pri tome oslanja na interesantan fenomen neravnomernosti proticanja vremena koji je otkriven u mnogim oblastima nase planete.

Ove pojave nazvane su "skracivanje vremena" i najcesce su bas u oblasti Bermudskog trougla. Upravo zbog toga se stvara utisak da se avioni susrecu sa takvim anomalijama ili jednostavno propadaju u, kako su to istrazivaci nazvali-nebesku provaliju!

Jedan takav pad u nebesku provaliju odigrao se negde sredinom 1976 godine u blizini aerodroma Majami. Avion kompanije "Nacional Airlines" sa 127 putnika priblizavao se aerodromu sa severo-istoka pod kontrolom radara na zemlji. Iznenada, desilo se nesto potpuno neshvatljivo i neobjasnjivo. Avion je nestao sa radara i pojavio se tek posle deset minuta. Avion je zatim sleteo bez ikakvih poteskoca. Pilot, kao i ostali clanovi posade bili su zbunjeni zaprepascenoscu aerodromskog personala. Jedan od kontrolora leta prisao je pilotu i ne krijuci svoju zbunjenost, rekao mu je: "Zaboga prijatelju, pa vi punih deset minuta naprosto niste postojali!" Pilot se nasmejao.

U sledecem nastavku price o Bermudskom citacete o:
-neobicnom susretu na nebu 1961 god izmedju jednog pilota iz Ohaja i....
-putovanje u proslost: 1901 godine u Versaju dve engleske uciteljice...

...

Bermudski trougao. Neobicno mesto, toliko cesto pominjano u svetu i povezivano sa neobjasnjivim pojavama. Koliko istine ima u svemu tome? Mozda cete uspeti da otkrijete, ili barem dodjete do nekih blizih saznanja na osnovu onoga sto cemo predstaviti u svakonedeljnim izlaganjima o ovoj temi.

Prvi pisani dokument o Sargaskom moru, ostavo je cuveni pomorac Kristifor Kolumbo jos davne 1492 godine, na putu za Novi Svet. Izmedju ostalog on je napisao da u ovom podrucju "sigurno zive morska cudovista" kao i to da je posle duze i uspesne plovidbe dospeo u podneblje gde dolazi do "iznenadnih orkana i gde se pojavljuje neobicna svetlost". Takodje u spisima ovog velikog istrazivaca ostalo je zabelezeno da su u noci uoci velikog otkrica koje je izmenilo istoriju covecanstva, on i njegova posada ugledali su nesto nalik zelenkastoj svetlosti koja se pojavljivala sa vremena na vreme. Naravno, postavljate pitanje o kakvoj se svetlosti radilo? Nikada nije utvrdjeno ali sasvim je moguce da je bas ta neobicna zelenkasta svetlost u tesnoj vezi sa svim misteroznim dogadjajima koji ce se u buducnosti dogoditi.

Zamislite da plovite brodom ili privatnom jahtom i nadjete se u Bermudskom trouglu i bas na tom mestu izgubili ste orijentaciju, sta biste uradili? Tacno, konstatovali biste kompas ili neki drugi brodski uredjaj. Ali, da li kompas funkcionise na ovom mestu? Odgovor na ovo pitanje jako dobro je poznat u pomorskom svetu. Igla kopasa ne pokazuje stvarni severni pol. Razlog tome je to sto je privlacna snaga podvodnih izvornih energije jaca od sila privlacenja severnog magnetskog pola. Izmedju ostalog, poremecaje u radu kompasa moze da izazove i magnetska oluja prouzrokovana gigantskim erupcijama na Suncu. Tada rad kompasa postaje jednostavno "neshvatljiv" a najcesce se prekida i radio saobracaj. Brodovi su tada prepusteni na milost i nemilost sudbine koja je u vecini slucajeva okrutna ali u pravom smislu te reci.

Zasto "u vecini slucajeva"? Pa zbog toga jer je bilo i dogadjaja koji se nisu okoncali tragicno. Sada cete imati priliku da procitate pricu o jednoj pa umalo neresenoj misteriji Bermudskog trougla.
Dan je bio izuzetno lep i mirno more kao i vedro nebo garantovali su izuzetno povoljne uslove za plovidbu. Medjutim ti izuetno povoljni vremenski uslovi nece biti jedino po cemu ce Don Henri, vlasnik brodospasne firme "Si Fantom Eksporesn Kampeni" u Majamiju na Floridi, prekaljeni moreplovac i tragac za drevnim jedrenjacima koji leze negde na dnu okeana natovareni dragocenostima, pamtiti ovaj dan. Plovio je svojim brodom "Gud News", remorkerom za debelo more, dugackim 55 metara i sa motorom od 2000 konjskih snaga. Teglio je jos i jedan prazan slep nosivosti 2500 tona koji je inace sluzio za transport nitrata. slep je bio vezan uzem na duzini od 350metara. Plovio je premaPortriku. Plovidba je proticala dosadno, mirno i cak preterano mirno za jednog pomorskog vuka kakav je bio Don Henri. Medjutim, u dubini svoje duse, on se iskreno plasio te mirnoce koja potpuno umrtvi svaki refleks i uspava opreznost posade. Ustvari, drugacije receno, mirnoce koja potpuno ... opija!
Bilo je podne. Don Henri je stajao u svom stilu na zapovednickom mostu i posmatrao nebeski svod koji se na liniji horizonta blago utapa u okeansko sivilo. "Gde se trenutno nalazimo"-upitao je kormilara, mada je znao dgovor.
"Iznad Jezika okeana"- glasio je kormilarev odgovor.
Jezik okeana! Zvuci cudno i zastrasujuce, zar ne?
Cudno mesto, pomislio je Don Henri. Ovde je more duboko vise od 1000 metara. Ugasio je cigaretu koja mu je dogorela medju prstima i usao u svoju kabinu. Nije bio svestan koliko je vremena u njoj proveo kada je zacuo povike i zagor na palubi. "Kapetane! Kapetane!" Neko je dozivao uspaniceno i uplaseno. Brzim koracimaistrcao je na palubu broda. "Sta je bilo? Sta se to dodjavola desava....?" Ali nije uspeo cuti odnosno razuemti odgovor. Pred njegovim ocima odigravao se fantasican, nerealan prizor, poput onih u filmovima naucne fantastike. Medjutim ovoga puta vizuelna predstava nije bila delo specijalnih efekata vec...stvarnosti... nerealne, nepoznate stvarnosti a mozda i jos nekoga ili necega.... No, necu vam vise prepricaati svojim recima, sigurno biste rdije procitali originalne beleske i evo sta je pomenuti Don Henri zabelezio u svom dnevniku: .....Prvo sto sam ugledao bio je brodski kompas. Njegova se igla vrtela u smeru kazaljki na satu. Dobro poznajem ove vode i znam da tu nije mglo biti nikakvog normalnog razloga. Kompas se tako vrti jedino kod Kingstona, ali je pomorcima poznato sta se tamo desava. Naucnici su zakljucili da se tamo, ispod morskog dna, nalazi ili veliko nalaziste zeljezne rude ili, sto je jos verovanije neki ogromni dzinovski meteorit.
Nakon kompasa pogledao sam u more. Za trenutak mi se ucinilo da sam izgubio razum. Jer, more je bilo u pokretu! Da, u pokretu!...
Cinilo se kao da tece prema nama odjednom iz svih smerova. I horizont je nestao: vise ga nismo mogli videti. Pomislio sam da su se more i nebo slili u jednu, u neku fantasticnu sivu masu koja je opasno pretila da nsa proguta. I ma sta da se desavalo, to nesto je delovalo i na sve i na opremu. Svi elektricni generatori, kao po omandi, prestali su da proizvode elektricnu struju. Strojar je pokusavao da pokrene agregat ali bezuspesno. Za sve vreme pokusavao sam da vidim sta se desavalo sa slepom koji smo vukli. Debelo uze je bilo silno zategnuto, ali okeanskog remorkera nismo mgli da vidimo. Cinilo se kao da ga je obavijala neka zagonetna magla ili oblak sto se spustio na samu morsku povrsinu! More se u medjuvremenu uzburkalo na nekakav cudan nacin, s mnogo malih penusavih talasa. Medjutim, vetar nije duvao. asto se onda more uznemirilo?
Valovi su se penusali narocito na rubu u kome se nalazio slep skriven od nasih pogleda. I to je bilo ono sto me je jos vise zbunjivalo.
....... A onda sam opazio nesto od cega me je oblio hladan znoj. Primetio sam da nas brod plovi unazad. Izlgedalo je da ga nesto neodoljivo vuce nazad. Naredio sam da se motor potera punom snagom. Malo-pomalo krenuli smo, ipak prema napred, ali za citavo vreme imao sam utisak kao da je nesto uhvatilo nas slep i da nas vuce prema nazad. Borba je trajala oko jedan sat i za svo to vreme nisam razmisljao ni ocemu drugom osim o tajanstvenim silama Bernudskog trougla. U jednom trenutku, moram priznati, pomislio sam: Henri, postaces jos jedna bermudska statisika!
.....A onda smo odjednom uplovili u sasvim vedar deo okeana. Odjednom smo ugledali hrizont, videli milje i milje daleko na sve strane. Jedan oblak, ili nesto njemu slicno, velik nekoliko stotina metara, ali potpuno usamljen. Sledeceg trenutka, zapazili smo kako nas remorker izranja iz maglustine. Nista nas vise nije vuklo prema naad!....
Ovaj dogadjaj koji je pomenuti Don Henri opisao u svom dnevniku, odigrao se davnog leta 1966 godine. Mozda je samo u pitanju pokusaj pridobijanja slave i aznje svetske javnosti, mozda je Don Henri sve ovo izmislio iz upravo pomenutih razlga. Ali setite se ostalih dogadjaja u Bermudskom trouglu, setite se svih crnih statistika, ostalih prezivelih kojih istina nije bilo mnogo. Mozda je Don Henri ipa zaista roziveo sve to i mozda se u njegovim recima krije istina...ali to ce zauvek nama i siroj javnosti ostati misterija ili tajna koju je Don Henri odneosa sobom u grob.

SLedeci nastavak misterije Bermudskog trougla sadrzace:
- svedocanstvo posade putnickog "boinga 747" koji je 11 aprila 1965......
- Neobjasnjivi nestanci aviona
- pad aviona u "nebesku provaliju"

Prosle nedelje smo zapoceli jednu veoma interesantnu temu, naravno, ukolike ste posetili stranicu znate da se radi o Bermudskom trouglu ili trouglu smrti. Kako to sablasno zvuci, zar ne? Verujte da se radi o preteravanju i da takav naziv ovo podrucje nije dobilo bas bez raloga a tome ce posvedociti sledece price.

Ricard Stern, iskusni prfesionalni pilot upravljao je mocnom masinom svog bombaredera te vedre letnje noci. Zvezde su bile razasute po nebu i sijale su svojim magicnim sjajem. Leteo je na celu kolone od sedam bombardera koji su preko Atlantika leteli za Afriku. Ricard je bio jedan od najboljih americkih pilota vijetnamskog rata. Nalazio se oko tri stotine milja daleko od Bermuda. Iznenada, nesto cudno je pocelo da se desava sa njegovom letelicom. Komandni uredjaji kao da su poludeli, izgubio je kontrolu nad avionom i morska povrsina priblizavala mu se neverovatnom brzinom. Uprkos godinama letenja i ratnom iskustvu u tim momentima nije znao sta da uradi da bi zaustavio avion. Na trenutak kroz glavu mu je poput bleska munje sinula misao-trougao smrti. Nalazio se iznad ozloglasenom podrucja u cije je postojanje ranije odbijao da veruje. Avion je uleteo u turbulenciju, smrtonosni zracni vrtlog cije postojanje nauka jos uvek nije uspela da potpuno objasni. Siva morska kasa svakim delicem sekunde bivala je sve blize a neslavni kraj nekadasnjeg borca i veterana rata sve ocigledniji i izvesniji. Zar da ovako zavrsi svoj boravak na ovoj planeti? Zar nije mogao poginuti u nekoj borbi i tako dobiti vecnu slavu ratnog heroja? Gubitak visine je ono sto uplasi svakog pilota, ma koliko on bio iskusan. To je uplaslo i Ricarda. Nalazio se samo na korak od sigurne smrti. Pilot je i dalje ulagao nadljudske napore da vrati avion u prvobitno stanje. Nestalo je zvezdanog neba, sve sto je video bilo je hladno sivilo okeana. Onda je iznenada kao i kada je uleteo u turbulenciju, avion naglo izleteo i izvio se visoko iznad zlokobne morske pucine. Ricard Stern je neobjasnjivim cudom bio spasen ali ne i njegovih sest drugova koji su upravljali drugim letelicama. Nestali zauvek u misteriji Bermudskog trougla...
Davne 1918 godine, cetvrtog marta sa Barbadosa je isplovio americki teretni brod "Kiklop". Kao i u prethodnim slucajevima o njemu se nikada vise nije saznalo nista, nikakvog traga. Sa sobom u nepovrat odneo je i zvote 308 ljudi koji su cinili posadu. Tacno sedam godina kasnije, jos jedan nestanak broda zauzeo je naslovne stranice svetske stampe. Ovoga puta u pitanju je bio americki teretnjak "Kotopaksi". Pokusaji otkrivanja istine i potrage za nestalim brodom kao i ranije bile su uzaludne. Ubrzo zatim iduce godine, 1926 jos jedan brod pod americkom zastavom nestao je u djavoljem trouglu a tirazi novina koje su pisale o ovim dogadjajima vrtoglavo su rasli. Vlada SAD i nadlezne policije bile su potpuno bespomocne. Pomenucemo jos dva zagonetna nestanka brodova. Prvo je sredinom 1931 u Karipskom moru nestao norveski brod "Starenzer" zajedno sa svojom posadom koja je brojila 43 clana. A zatim, nekoliko godina kasnije, tacnije 1950, u istoj oblasti i pod slicnim vremenskim uslovima nestao je i americki trgovacki brod "Sandra".
Ministarstvo americke mornarice uzaludno je formiralo nove istrazne komisije, alarmiralo ratnu i trgovacku mornaricu. Ipak, najvise sto je zbunjivalo je to sto su svi brodovi imali ispravne radio uredjaje a opet su nestajali tako iznenada, bez ikakve poruke. Kasnije se stekao utisak da su brodovi nestajali usled opste nemocnosti posade. Koji faktor je mogao prouzrokvati to? Sta je moglo tako brzo potopiti jedan brod da ne ostane dovoljno vremena za jedan sos poziv? Postalo je jasno da covecanstvo ima tajanstvenog neprijatelja ali ko je on? Vanzemaljci, neka nepoznata stvorenja koja zive na dnu okeanskih dubina, nepoznate mracne sile pod dirigentskom palicom Necastivog ili.... mozda neko cetvrti?
Posmatranjem pomosrkish statistika doslo se do zakljucka da se najveci broj katastrofa brodova dogodio u oblasti Sargaskog mora, u zapadnom delu Atlantika. Naime, to misteriozno more, kako tvrde iskusni pomorci, izvor je neobjasnjivih nestanaka i pojava vise od pet stoleca, tacnije od onda kada su se u njemu prvi put pojavili spanski i portugalski moreplovci. Predanja govore da je to neobicno more ispunjeno morskom travom "sargaso", po cemu je i dobilo ime. Inace, ograniceno je Golfskom strujom, koja pre svega struji uz obalu Severne Amerike, u pravcu severa, a zatim okrece ka istoku. Juznu grnaicu cini povratni tok Golfske struje i severno pasatsko strujanje. Na dnu Sargaskog mora nalazi se Bermudski kao i mnogo podmorskih uzvisenja koja jos uvek nisu dvoljno ispitana a stice se utisak da su u davnoj proslosti to bila ostrva. Inace, kroz samo more ne proticu nikakve struje, i stoga je ono osim po milionima zelenih algi poznato i po svojoj neobicnoj mirnoci. Ko zna, mozda je bas to "mrtvilo" uticalo da se stvore mitovi i legende o ovom podrucju poput "more izgubljenih brodova" ili one, ne bas tako omiljene legende u pomorskom svetu o "morskim bogovima, koji ne dozvoljavaju da im san remete ladje i bucni pomorci"....

Potvrdu svemu ovome ostavio je i sam Kristifor Kolumbo. On je na svom putu za Novi svet 1492 godine zabelezio sledece.......

Ali, sa obzirom da bi to bilo sve za ovonedeljno pripovedanje, sta je Kolumbo zabelezio davne 1492 godine saznacete u sledecem nsatavku price o Bermudskom trouglu, gde cete jos moci da procitate mnogo zanimljivosti o ovom podrucju i da saznate da li igla kompasa kada se jednom nadjete tamo pokazuje sever... Takodje cete imati priliku da procitate i uzbudljivu pricu o Donu Henriju, vlasniku brodospasne firme "Si Fantom Eksporejsn Kampeni" u Majamiju, na Floridi i o njegovoj neverovatnoj plovidbi.

Welcome in the world of the mysteries.... Na redu je peti nastavak price o "svetskim misterijama". Nadamo se da ste do sada uzivali uz dogadjaje koje smo vam preneli u prethodnim izdanjima ali ono sto tek sledi ozbiljno ce zagolicati vasu mastu i naterati se da se zapitate....
Dakle, jeste li spremni za putovanje u "svet misterija" na krilima NP sajta?
Polecemo, vezite se molim vas, poruka od kapetana- PRIJATAN LET!

Dogadjaj koji cu vam sada opisati odigrao se, ne tako davne 1961 godine. Letnji period godine, a ako niste znali leta u Ohaju znaju biti jako topla, cak i pakleno vrela... Jednog lepog ali ne bas i toliko toplog dana, jedan pilot je pilotirao svojom letelicom nebom Ohaja. Nazalost, ime pilota vam ne mozemo saopstiti jer ni nama nije poznato a razlog je sto su amerikanci zeleli da ostane u strogoj tajnosti. No, to i nije toliko vazno, usredsredimo se na dalji tok price. Pilot odlucuje da poveca visinu. Leteci kroz teske i guste oblake iznenada je primetio kako u njegovom pravcu leti drugi avion. Prilicno zbunjen, munjevito je reagovao ali ipak nije uspeo potpuno da ga izbegne i zakacio ga je krilom.
Sta se dalje dogodilo?
Da li je ishod dogadjaja bio tragican?
Pilot je pogledao ispod sebe i video je kako avion i dalje leti ali..... ali nije mogao verovati sopstvenim ocima. Pazljivo posmatrajuci uocio je da je avion bio dvomotornjak od drveta i kanvasa koji se proizvodio jos pre Prvog svetskog rata. Da konfuzija bude jos veca cak je i sam pilot izgledao staromodno. Na sebi je imao kozno odelo, kacigu i velike naocare. Vec narednog trenutka stari avion je skrenuo u stranu, uleteo u drugi oblak i nestao. Prvo sto je, neimenovani pilot o cijem dozivljaju je rec, uradio kada se spustio na obliznji aerodrom jeste to da je napisao izvestaj sledece sadrzine: " neka budala se nalazi u vazduhu u svom zakrpljenom avionu i stvara haos u avio-saobracaju" . Medjutim, kada je kasnije proveravao podatke u kontrolnom tornju susreo se sa zbunjujucom cinjenicom da nigde nije bilo podataka da je na nebu primecen slican avion. Zatim je proverio dozvole za letenje ali ni tamo nije nasao nesto sto bi potkrepilo njegove tvrdnje. Ali.... ko je onda dodjavola onaj vanvremenski lik na nebu sa svojim oldtajmerom?

Citav dogadjaj bi mu ostao u secanju kao najdramaticniji i najmisteriozniji u njegovoj pilotskoj karijeri da nekoliko meseci kasnije nije doslo do neverovatnog otkrica. Upravo onakav avion, kakav je sreo na nebu, pronadjen je na nekoj obliznjoj livadi pokriven senom. Ali... misterija upravo tu zapocinje. Istrazna komisija koja je ispitivala letelicu, nakon detaljnog ispitivanja, bez dvoumljenja je utvrdila da se avion vec decenijama nalazi na tom mestu i da nije-leteo!

Ali... uvek postoji ali... to ne bi bilo sve sto je zbunjivalo pilota, clanove komisije i vladu SAD. Najvecu pometnju i zbrku u javnosti donelo je otkrice dnevnika u kabini pilota u kojoj je bilo zabelezeno sledece: "Leteci kroz oblake, najednom sam se nasao nasuprot ogromne srebrne letelice nalik avionu koja me je okrznula krilom. Trenutak kasnije sjajni avion se okrenuo i nestao u drugom oblaku....!"
O cemu se zapravo radi?
Neko se salio na racun iskusnog pilota iz Ohaja?

Sasvim je bilo moguce da je tako, no i ta pretpostavka je ubrzo pala u vodu. Dnevnik je odnesen ekspertima civilnog vazduhoplovstva i utvrdjeno ja da je rukopis star najmanje pet decenija. Ovo je jos vise zbunilo naucnike pa su ubrzo formirali novu komisiju koja je ponovo pregledala avion i stare stvari u njemu. Sigurno vas zanima sta su otkrili? Naravno, reci cu vam jer dovoljno dugo se cutalo o ovom dogadjaju. Na jednom delu aviona otkriven je trag boje i aluminijuma. Ovi ostaci su detaljno ispitivani u laboratorijama i nije bilo sumnje da se radi o materijama od kojih se proizvode moderni avioni.
Kako sada objasniti citav ovaj slucaj?
Da li se radi o nekoj neshvatljivoj vremenskoj anomaliji?
Mogu li ljudi zaista putovati u proslost odnosno buducnost?

Veoma je tesko dati odgovor na ova pitanja, medjutim uporni novinari su u arhivi Oksforda pronasli "dokaz" da je to moguce. Svoju zaista fantasticnu tvrdnju oni ilustruju sledecim dogadjajem:
Versaj, 10 jul, godina 1901. Dve engleske uciteljice Elionora Dzordan i Sarlota Meberli odlucile su prosetati tog dana Versajskim parkom. Dosle su do jednog zelenog proplanka i ubrzo potom pocele su osecati kako se sve oko njih menja. Do njih je postepeno poceo da dopire neobican zucan zagor, sve je poprimalo drugaciji oblik, nestalo je predivne aleje, one su.... ulazile u drugo vreme!
Ulazile su u proslost!
Bile su zbunjene, uplasene ali nadasve nemocne. Nisu znale sta preduzeti. Shvatile su da se nalaze u drugom vremenu i avanturi koja ih moze stajati povratka kuci i cak zivota. Nastavile su sa setnjom pokusavajuci da ne privlace paznju ljudi koji su ih okruzivali. Pored njih su prolazili francuski plemici iz doba Marije Antoanete, podalje su dvorkinje o necemu raspravljale, bastovani su vesto doteravali zeleno rastinje, cuo se zveket kocija, po svuda su bili prljavi i bosonogi ljudi koji su predstavljali sigurno najsiromasniji sloj drustva. Jednostavno receno, prizor je bio vise nego ubedljiv, kao na snimanju nekog filma ali nigde nije bilo reflektora, glumaca i tipa sa kacketom koji sa svoje stolice daje instrukcije glumcima, kamermanima i ostatku ekipe. Koliko su dugo ostale u tom svetu odnosno vremenu uciteljice nisu mogle da objasne ni u svojim detaljim beleskama koje su zapanjile citav naucni svet svog vremena. Secale su se svoje prevelike zbunjenosti ali i pojedinih najsitnijih detalja koji su uspeli ubediti naucnike da dve Engleskinje u Versaju nisu mastarile ili sanjarile...

Putovanje u proslost. Veoma cesta tema u naucno fantasticnim filmovima. Kako objasniti dozivljaj mladih uciteljica? Iskreno, voleo bih baciti pogled na njihove originalne beleske kao i na arhivu stampe iz tog perioda o ovom slucaju. Mislim da veci deo covecanstva nije svestan svih natprirodnih sila i stvari koje nas okruzuju. Ako ljudi toliko pricaju o necemu da to cak postane i tema pisaca i obrazovanog sveta onda se namece misljenje da tu ima nesto, nesto sto podstice ljudsku mastu, nesto sto na neki nacin ima veze sa stvarnoscu.....
Ali kako?

Dobrodosli u stvarnost. Nadamo se da ste uzivali u ovonedeljnom letu u "svetu misterija".
Sledece putovanje pruza mogucnost:
-spoznavanja price o fantomskom otoku...
-otkrivanja Okeana, da li je "Okean-treca dimenzija civilizacije"....

Sigurno ste slusali od starijih, ili na tv-u, price o neobjasnjivim pojavama, vanzemaljcima, morskim cudovistima, Atlantidi, Bermudskom trouglu itd.... Mnoge od tih storija i danas su obavijene veom tajne, za neke se kaze da su izmisljotine i plod maste saljivih pomoraca ili pisaca. Medjutim, ukoliko je zaista tako, postavlja se pitanje zasto se onda nauka toliko trudi objasniti te pojave? Zasto se nauka tako ozbiljno angazuje oko necega sto u narodu dobija epitet fantastican-ni? Da bi ste mogli sami donositi zakljucke o tome, onda morate, sto je i logicno, znati vise podataka o slucajevima i dogadjajima iz te sfere a koji su se zaista odigali. Kako to i na osnovu cega ja mogu sada tvrditi da su se zaista takve stvari dogodile. Nekoliko sledecih primera koje cu navesti a koji su dokumentovani u knjizi Ahmeta Bosnica "Tajanstveno more", temelje se na podacima poznatih svetskih Univerziteta kao i na bibliorafijama koje se bave ovom tematikom. Mozda ce vam oni pomoci da shvatite zasto ja ipak verujem da cela ova prica o Misterijama izlazi iz okvira "narodnih izmisljotina".

Legenarni Bermudski trougao nalazi se izmedju istoimenih Bermudskih ostrva, samostalnog Portorika i Fort Loderdejla, isturenog punkta na americkom ostrvu Florida. Svetska stampa je vrtoglavo dizala tiraze izvestajima o nestancima brodova, aviona i drugih plovecih ili letecih objekata. Ubrzo, to mesto dobilo je i simbolicno ali zastrasujuce ime "Djavolji trougao". Mit o Bermudskom trouglu zapocinje americka novinska agencija "Asosijeted press" izvestajem od 16 septembra 1950 godine kada je izvestac E.V.V Dzouns pisao o misterioznim nestancima plovecih objekata. Vremenom je sve to preraslo u pravu misterijiu a onda su tu ukljuceni i vanzemaljci. Medjutim, naucnici su se ubrzo potrudili da za sve to pronadju neko logicno resenje. Istina, do danas je ponudjeno mnogo solucija koje bi mogle rasveliti tajnu Bermudskog trougla ali sa druge strane ostaje i dalje cinjenica da do danas nijedan od drmaticnih i tragicnih slucajeva nije objasnjen i u potpunosti rasvetljen.

Nestajanje brodova prve tragove ostavlja jos u antickom periodu. Naime, istorija pomorstva belezi podatke da je veliki osvajac i vojskovodja Aleksandar Makedonski, nesto pre svoje smrti sakupio pet hiljada levantskih i grckih brodskih tesara i naredio im da sagrade flotu od osam stotina brodova. Izgradnja je bila duga i mucna ali napokon i zavrsena. Flotu su cinili i za to vreme neobicno veliki brodovi koji su mogli da prevezu i po nekoliko stotina ljudi. Tacno godinu dana pre Aleksandrove smrti, flota se otisnula iz Persijskog zaliva... i za nju se nikada vise nije culo. Hiljade mornara i ratnika otisli su na dugo iscekivano putovanje i nikada nisu stigli na svoj cilj-u Indiju i Kinu ali nikada se nisu vratili ni u svoju domovinu.

Iskusni i precizni pomorski statisticari, zabelezili su da je 1866 godine u podneblju Bermudskog trougla, nestao svedski teretni brod "Lota" koji je plovio iz Gibraltara za Havanu. A kako se veruje, nestao je nedaleko od severne obale Haitija. Najcudnije od svega bilo je to sto je tog dana bilo lepo i suncano vreme, izuzetno pogodno za plovidbu a "Lota" je ipak nestala. Nepune dve godine kasnije, pod gotovo identicnim vremenskim uslovima nestao je i spanski trgovacki brod "Vijego". Ubrzo zatim nestanci brodova u ovom podneblju postaju nesto poput nepisanog pravila.
Svakako najstrasniji dogadjaj odigrao se pocetkom 1880 godine. Britanska fregata "Atlanta", zaplovila je sa Bermuda a njena posada brojila je 250 kadeta i mornara. Nakon toga od nje nije bilo ni traga ni glasa, nestala je bez apsloutno ikakvog traga. Mozemo samo da nagadjamo kakva je strasna sudbina zadesila mlade i nesrecne pomorce. potraga za "Atlantom" trajala je nekoliko meseci ali nije dala nikakve rezultate.... Sta se zaista desilo sa posadom britanske fregate? Kako to da se brodu gubi svaki trag bas u ovom ozloglasenom delu Atlantika? Kako to da svetska stampa i nauka ostaju bez komentara i objasnjenja za ovaj dogadjaj? Sta vi mislite?

PRETHODNA STRANICA